Retour

aux racines

22.08.2016.

“If I were not a physicist, I would probably be a musician. I often think in music. I live my daydreams in music. I see my life in terms of music.” ― Albert Einstein

Kad krene muzika u glavi, notu po notu, ako želiš osjetiš život i sve što ga je krasilo. Svakom melodija onako kako je i svirao u životu. Nekom Allegro maestoso - brzo, svečano, nekom Allegro rusticano - brzo, grubo, a nekom Allegro comodo - umjereno brzo, bez naprezanja. U mnogih opet, Andante - korakom, kao hodom ili Moderato - umjereno, neki opet Allegreto - ne odviše brzo, živahno. Vrlo je malo onih koji to rade Grave - teško, svečano, sporo, koji to čine samo Adagio - polagano, otežući, a kamoli onih koji to rade Lento - sporo, vrlo polagano, nažalost. Interesantna činjenica da je život muzika, i muzika život. Poznaju se izgleda puno duže, i puno bolje nego mi sami što poznamo i jedno i drugo. Možda za nas niko ustvari i ne brine. Možda smo umislili sebi trokute i kocke i mislimo pametni smo, najpametniji. A liječe nas možda na ovoj planeti od raznih bolesti i kuga koje smo na prethodnoj sami sebi dali. Život je važniji od čovjeka. Čovjek to nikad neće shvatiti. Muzika to zna oduvijek..

22.08.2016.

...

"...,obe su ljubavi kamen kušnje za ljude.Jedni samo znaju za jednu, drugi za drugu. A oni što znaju samo za neplatonsku ljubav,utaman govore o drami.U takvoj ljubavi ne može biti nikakve drame. 'Sluga pokoran i hvala na užitku,moje poštovanje',to ti je sva drama. A za platonsku ljubav ne može biti drame jer je u takvoj ljubavi sve jasno i čisto..."

21.08.2016.

” Pošto vidite ljusku a ne jezgru ”, odgovori Medžnun, “ zar vi to možete razumjeti.."

Tako je prošla jos jedna noć. Ponovo je krišom čekao da zaspe, a potom kao i svaku noć prije, sjedio u mraku i gledao zadivljeno ženu koja je spavala tu, pored njega baš. Bio je zarobljen sjećanjima, više onim lošim, a ta ljepota koju je imao pred sobom, i osjećaj koji ona nosi, nikako nije bila dio njegovog repertoara sudbine. Ljubav ne mora da boli. Nije moguće!? Moguće je, govorila je slika koju je imao pred sobom, jer govori hiljadu riječi. Iako u potpunoj tmini noći, tako jasno su se ocrtavale linije njegovog života na njenoj koži, da je dozvolio sebi od sreće, da jedna samo sklizne polako niz obraz i pokaže da nije san. Jer u snu o sreći nikad nije zaplakao. Tako je prošla još jedna noć. I još će više od hiljadu njih, jer ovo nije bajka. Duše ovdje sve razgovore vode..

20.08.2016.

¿

como o homem fica louco em amor..porque então as pessoas lutar contra este sentimento bobo ? É um absurdo, na verdade, ficar sem amor ? ou porque , quando você cair no amor , esse sentimento puro e sincero , que não são usados ​​são considerados estupidez ? Não tenho a certeza de que a resposta está correta , ainda pensando ..

15.08.2016.

kad slova nestane..

hocu neko slovo napisati, a misli bjeze, kao divlje planinske rijeke, neukrotive su i gorde. Preskacu lako i kamen, i studen, i sve sto bi zasmetalo huku.
Znam ja, a ne smije se tako govoriti bez dokaza, zasto je to tako. ali srcu se ucini kao da mu je Dzibril Buraka doveo pa se u jednoj sekundi, kod njenog nasao.
Mozak to zbuni, ta astralna putovanja duse dusi, koja moraju biti, jer se duse zdruze. Pa zacuti kao stari mudri panj, sve procese obustavi na tren, i na najvaznije podsjeti. Lijepo li je, samo znam, i kod Jednog, i kod drugoga, zato srce vazda zadovoljno je.
Pa razdragano trckara od jednog drugome i nazad, uvijek nazad. Takvo je pravilo. Tako je oduvijek. Esencija zivota. Budi spreman predati sebe za ono bolje sto mozes postati. Pa dovoljno je zato samo u Njega se pouzdati, Njemu se uvijek obratiti, i nju, dok ti knjiga se pise, svakim danom ljubiti.
Hocu neko slovo napisati, ali ne ide, misli bjeze
pa neka je tako, za sve razlog ima..

 

14.08.2016.

...

"A meni se čini da je strah najveća sramota ovog svijeta, i najveće poniženje čovjekovo. Izmahnut je nad njim, kao bič, uperen u grlo, kao nož. Čovjek je opkoljen strahom, kao plamenom, potopljen njime, kao vodom. Plaši ga sudbina, plaši ga sutrašnji dan, plaši ga vladajući zakon, plaši ga moćniji čovjek, i on nije ono što bi htio biti, već ono što mora da bude. Umiljava se sudbini, moli se sutrašnjem danu, poslušno ponavlja zakon, ponizno se smiješi mrskom moćnom čovjeku, pomiren da bude nakazna tvorevina sačinjena od straha i postajanja."

14.08.2016.

Mandolina kapetana Korelija (Luj de Bernije)

"Kada se zaljubiš, to je kao da te je obuzelo neko privremeno ludilo. Poremeti te kao zemljotres, a onda se intenzitet smanji. A kada se to desi, moraš da doneseš odluku. Moraš da prelomiš da li hoćeš da svoje puteve ukrstiš sa njegovim i ubediš sebe da više nikada ne smete da se rastanete. Jer ljubav je upravo to. Ona nije eksperiment, niti želja da se družite svake sekunde, niti vaša nesanica, jer ležite u krevetu zamišljajući kako vam ljubi svaki deo tela. Ne, nemojte da crvenite. Ovo što vam govorim je istina. Ljubav je ono što ostane kada izgorite jedno za drugim. Znam da ne zvuči preterano uzbudljivo, ali jeste!”

12.08.2016.

Ponekad mislim..

Bilo je potrebno 20.000 radnika i 20 godina da Shah Jahan pokloni voljenoj Mumtaz Taj Mahal. Ljubav. Zaista. Koliko su se voljeli samo Napoleon i Žozefina, zato je umrla od slomljenog srca, a on je do smrti nije mogao zaboraviti pa je svaki dan brao ljubičice iz njene bašte. Dva puta se pokušao ubiti Salvador nakon što je preminula njegova Gala, iako je vjerovao u svoju posebnost i isticao to, ipak je vjerovao u ljubav, mnogo više. Sartr je jednom napisao svojoj dragoj Simone, " ono što mi imamo, to je suštinska ljubav ", a znamo da su imali odnos daleko ispred svog vremena. Maria i Pjer Curie. Toliko su se voljeli da su dogurali do Nobelove nagrade. Čak i potomak im isto, dijete ljubavi. Znamo svi za Romea i Juliju, Tristana i Izoldu, " Ti sam si tvoja sudbina, tvoja smrt i tvoj život. Posljedica dobra je dobro, a zla zlo. Tvoju tajnu eho od brda odaje, otkrivajući samo ono što si mu prije povjerio. " Medžnun i Lejla naravno..no, ono o čemu razmišljam jeste, da li se od velike ljubavi umire ili živi..

09.08.2016.

Si usted ya sabe, entonces usted debe creer..

La primera vez senti la pasion, cuando tenia ocho anos de edad, o algo mas. En la tv, mostraron una pelicula. Malena. En el momento, ni siquiera sabia que Monica aun lo que es, de hecho, la pelicula. Solo miraba en la pantalla y cuando estaba viendo que senti mi cuerpo estremecerse. Al principio estaba asustada. Entonces era la mas hermosa. Me senti como cuando haces algo que te gusta y cada uno de sus movimientos y yo mas maduro. Con el paso del tiempo, no se. Era como estaba bajo hipnosis. Sus ojos. Su actitud. Sus hermosas caderas. Su  sonido elegante de los talones. Y entonces note sus labios. Los labios directamente del cielo. Me senti completamente un hombre y estaba dispuesto a dar una coleccion favorita de comics para hacerlos sentir. Entonces mire a mi papa, y lo sabia. Estaba mirando en la pantalla de la misma opinion. Solo mas tarde me entere de que existe y una pasion pero que existe y el amor.Parece increible pero hasta ayer que estuve esperando para conseguir esas dos cosas suceden con solo una esposa. Y justo cuando pensaba que era imposible, ya esta aqui. Dios me envio a usted. Darle las gracias..

07.08.2016.

Šala je jako ozbiljna stvar.

Balans. Dok neko je gladan, neko se prejeda, ili dok neko nema sta na noge obuci, neko ima dvadeset pari obuce viska. Standard sa tim balansom, cini mi se oduvijek. Ili mozda ako gledamo danas, malo se poremetio, pa je vise ovih, sto nemaju. Mozda istina tek izlazi na svjetlo dana, nakon koliko hiljada godina, a nikad ga ustvari nije ni bilo. Serviran je. Kao i mnostvo stvari namijenjena sirokom pucanstvu, ne? Rekli bi susjedi. Mi konkretno imamo taj problem balansa recimo, kao tri religije na jednoj zemlji, pa pokusavajuci da izbalansiramo dokazali smo glupost ljudsku i pritom krvavo dosli do rezultata popisa, balansa jel? I umjesto tog balansa dobili smo teske godine kao i mnogi prije nas na ovoj istoj zemlji. I dugo cemo im ponosni vlasnici biti, jer mi hocemo balans, i idemo tako iz krajnosti u krajnost, trazeci ga, uporno masimo, i patimo. Ravnoteze ili ti ga balansa mozda samo ne bi trebalo biti u ljubavi. Dobijes malo, daj vise. Dobijes vise, potrudi se da das jos vise. Dobijes previse, ma zivi onda ljubav kad si takve nafake! Lud i zaljubljen covjek imaju puno toga zajednickog, a krasi ih ta poveznica, da ih slabo ko razumije. I onaj koji razumije, ustvari samo nazire. Pa eto tu bih zanemario balans, posebna je to kategorija, ljubav. Lijepo bi bilo da ima ravnoteze medju ljudima na dunjaluku, onda bi vjerovatno sve bilo puno drugacije. Nema je. I sto je najgore, mozda, ili skoro pa sigurno je nikad za nikad, nije ni bilo..


Stariji postovi